Šta je hronični pelvični bol ili CPPS?
Sindrom hroničnog pelvičnog/karličnog bola (CPPS) kod muškaraca je hronično stanje za koje se procenjuje da 8-12% muškaraca u nekom trenutku života ima karakteristične simptome ovog sindroma.
Sindrom pelvičnog bola obično pogađa bol u karlicu, može uključivati bol u donjem delu leđa, nogama, stomaku, penisu (osovina, vrh, uretra i baza), testisu, perineumu i prostati. Takođe, može uključiti i urinarne simptome u vidu povećane učestalosti mokrenja, hitnost, nokturija (potreba za mokrenjem noću), disurija (bolno mokrenje).
CPPS se razvija u sklopu hroničnog, nebakterijskog prostatitisa-IIIa, (upala u i oko prostate bez prisustva bakterijske infekcije). Simptomi se takođe mogu pogoršati i izazvati problem erektilne disfunkcije, ostavljajući pacijenta sa povećanom osetljivošću u svim gore navedenim oblastima.
Hronični pelvični bol CPPS
Sindrom hroničnog pelvičnog bola (CPPS), takođe poznat kao hronični nebakterijski prostatitis, karakteriše se bolom u predelu karličnog dna. Simptomi mogu pogoditi i urinarni trakt, gde se javlja učestalo mokrenje, bolno mokrenje, potreba za mokrenjem u toku noći. Prostata igra ključnu ulogu u ovom poremećaju gde se razvija nebakterijski prostatitis, upala u i oko prostate, kao i susednih organa, živaca i mišića. Sindrom karakteriše karlični ili perinealni bol bez dokaza o infekciji urinarnog trakta. Simptomi mogu rasti i nestajati. Bol može varirati od blagog do iscrpljujućeg. Pre nego što vas lekar leči od bolova CPPS sindroma, prvo se moraju isključiti sve druge moguće dijagnoze koje mogu dovesti do sličnih simptoma.
Lečenje CPPS
Ekstrakorporalna terapija udarnim talasima, podrazumeva primenu udarnih talasa na perineum, prostatu i karlično dno. U studiji iz 2009.godine, svi pacijenti su pokazali statistički značajno poboljšanje (u poređenju sa placebo grupom) u smislu bola, bezbolnog i normalnog mokrenja, kao i u samom kvalitetu života. Dalja studija je pokazala da je ESWT siguran i provereno efikasan tretman za CPPS. Tretman traje između 15 i 20 minuta. U proseku je između četiri i šest tretmana potrebno, u zavisnosti od težine i kako pacijent reaguje na lečenje. Dugoročni efekati terapije izazivaju modifikaciju ćelijske membrane i funkcionalne promene. Sprovodi se niz procesa ćelijske signalizacije i biološke aktivacije, kao što su proliferacija ćelija, angiogeneza, regeneracija perifernih nerava, povećana ćelijska permeabilnost i anti-inflamacija.
U našoj ambulanti preglede i terapije sprovodi profesor urologije Aleksandar Vuksanović, sa urološke klinike KC Srbije.
Šta su udarni talasi?
Od davne 1980. godine, udarni talasi se uspešno koriste u medicini za lečenje mnogih ortopedskih problema. Zašto se ova procedura naziva "ekstrakorporalna terapija udarnim talasima" ESWT? Termin "ekstrakorporalna" u prevodu "ekstratelesno" znači »van tela«, gde se ovi udarni talasi i generišu. Aparatom uvodimo talase u telo gde ispoljavaju svoj efekat. ESWT, kao vrsta elektropneumatskog udarnog talasa, transformiše se u biohemijske signale u procesu nazvanom mehanotransdukcija, koji za cilj može hiperstimulisati nociceptore i prekinuti nervne impulse bola.
Glavna prednost ovog načina lečenja (lečenja udarnim talasima) se ogleda u tome što je terapija bez rizika, neinvanzivna, potpuno bezbolna i bez neželjenih efekata.
