Šta je hronični pelvični bol ili CPPS?
Sindrom hroničnog pelvičnog bola (CPPS) je hronično stanje koje pogađa mnoge muškarce, izazivajući hroničnu nelagodnost i bol u karličnom području. CPPS, ili nebakterijski prostatitis, je hronično stanje koje se procenjuje da 8-12% muškaraca doživi u nekom trenutku života. Ovaj sindrom izaziva bol i nelagodnost, često u kombinaciji sa urinarim simptomima, kao što su povećana učestalost mokrenja, hitnost, nokturija (potreba za mokrenjem tokom noći), i disurija (bolno mokrenje).
CPPS može uzrokovati ozbiljne smetnje u svakodnevnim aktivnostima, a mnogi ljudi sa ovim stanjem se žale na bol u različitim delovima tela, uključujući karličnu regiju i donji deo leđa.
Sindrom hroničnog pelvičnog bola obično izaziva bol u karlici, ali može uključivati i bol u donjem delu leđa, nogama, stomaku, penisu (osovina, vrh, uretra i baza), testisu, perineumu i prostati. Ovaj sindrom se razvija u sklopu prostatitisa IIIa (nebakterijski prostatitis), što znači da je prisutna upala u i oko prostate, ali bez prisustva bakterijske infekcije.
Simptomi CPPS se takođe mogu pogoršati i izazvati problem sa erektilnom disfunkcijom, ostavljajući pacijenta sa povećanom osetljivošću u svim gore navedenim oblastima. Ovaj hronični bol može imati dugoročne efekte na psihološko i fizičko zdravlje, zahtevajući odgovarajuće medicinske tretmane kako bi se ublažili simptomi.
Simptomi sindroma hroničnog pelvičnog bola
Sindrom hroničnog pelvičnog bola (CPPS), poznat i kao hronični nebakterijski prostatitis, karakteriše se bolom u predelu karličnog dna. Osobe sa CPPS često se suočavaju sa simptomima kao što su učestalo mokrenje, bolno mokrenje, i potreba za mokrenjem tokom noći. Prostata igra ključnu ulogu u ovom poremećaju, jer se razvija nebakterijski prostatitis, što dovodi do upale u i oko prostate, kao i u susednim organima, živcima i mišićima.
Sindrom hroničnog pelvičnog bola (CPPS) obuhvata bolove u karlici ili perineumu bez dokaza o infekciji urinarnog trakta. Simptomi mogu rasti i nestajati, a karlični bol može varirati od blagog do iscrpljujućeg. Pre nego što lekar započne lečenje, važno je isključiti sve druge moguće dijagnoze koje mogu uzrokovati slične simptome.
Lečenje sindroma hroničnog pelvičnog bola - CPPS
Jedan od efikasnih tretmana za CPPS je ekstrakorporalna terapija udarnim talasima (ESWT), koja podrazumeva primenu udarnih talasa na perineum, prostatu i karlično dno. Prema studiji iz 2009. godine, svi pacijenti koji su prošli kroz ovaj tretman pokazali su statistički značajno poboljšanje u odnosu na placebo grupu, sa smanjenjem karličnog bola, bolnog mokrenja i poboljšanjem kvaliteta života. Dalja istraživanja su pokazala da su udarni talasi siguran i efikasan tretman za nebakterijski prostatitis.
Tretman traje između 15 i 20 minuta, a obično je potrebno između četiri i šest tretmana, u zavisnosti od težine simptoma i individualnog odgovora pacijenta.
Efekti terapije udarnim talasima
Dugoročni efekti terapije udarnih talasa uzrokuju promene na ćelijskoj membrani i pokreću funkcionalne promene u telu. Ovi procesi uključuju proliferaciju ćelija, angiogenezu, regeneraciju perifernih nerava, povećanu ćelijsku permeabilnost i anti-inflamatorne procese. Ove biološke reakcije mogu značajno poboljšati stanje pacijenta sa CPPS i smanjiti bol.
U našoj ambulanti preglede i terapije sprovodi profesor urologije Aleksandar Vuksanović, sa urološke klinike KC Srbije.
Kako funkcioniše terapija udarnim talasima?
Terapija udarnih talasa (ESWT) se koristi u medicini još od 1980. godine, prvenstveno za lečenje ortopedskih problema. Termin ekstrakorporalna znači "van tela", što se odnosi na proces gde se udarni talasi generišu izvan tela, a zatim se usmeravaju prema telu pacijenta. ESWT koristi elektropneumatske udarne talase koji se transformišu u biohemijske signale u procesu poznatom kao mehanotransdukcija, čime dolazi do hiperstimulacije nociceptora i prekida nervnih impulsa bola.
Glavna prednost ovog načina lečenja je to što je terapija potpuno bez rizika, neinvazivna, bezbolna i nema neželjenih efekata.
